| Chapter 32 |
1 |
Ona tri čovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim. --
|
2 |
Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom; --
|
3 |
a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili. --
|
4 |
Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega. --
|
5 |
Ali kad vidje da ona tri čovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe. --
|
6 |
I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reče: "Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama. --
|
7 |
Mišljah u sebi: 'Govorit će starost, mnoge godine pokazat će mudrost.' --
|
8 |
Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim čini čovjeka. --
|
9 |
Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uči. --
|
10 |
Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim. --
|
11 |
S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što ćete kazati. --
|
12 |
Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko riječ opovrgne. --
|
13 |
Nemojte reći: 'Na mudrost smo naišli! Bog će ga pobit jer čovjek ne može.' --
|
14 |
Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neću vašim riječima. --
|
15 |
Poraženi, otpovrgnut ne mogu, riječi zapeše u grlu njihovu. --
|
16 |
Čekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni riječ više da kažu! --
|
17 |
Na meni je da progovorim sada, znanje ću svoje i ja izložiti. --
|
18 |
Riječi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni. --
|
19 |
Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova će se raspući mješina. --
|
20 |
Da mi odlane, govorit ću stoga, otvorit ću usne i odvratit' vama. --
|
21 |
Nijednoj strani priklonit se neću niti laskat ja namjeravam kome. --
|
22 |
Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo. --
|