Croatian Bible

Luke 19

Luke

Return to Index

Chapter 20

1


 

   Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama  

 

 

--

2


 

  pa mu dobace: "Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?"  

 

 

--

3


 

  On odgovori: "Upitat ću i ja vas. Recite mi:  

 

 

--

4


 

  krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?"  

 

 

--

5


 

  A oni smišljahu među sobom: "Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu ne povjerovaste?'  

 

 

--

6


 

  A reknemo li 'od ljudi', sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok."  

 

 

--

7


 

  I odgovore da ne znaju odakle.  

 

 

--

8


 

  I Isus reče njima: "Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim."  

 

 

--

9


 

  Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: "Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme."  

 

 

--

10


 

  "Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.  

 

 

--

11


 

  Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.  

 

 

--

12


 

  Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše."  

 

 

--

13


 

  "Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.'  

 

 

--

14


 

  Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'  

 

 

--

15


 

  Izbaciše ga iz vinograda i ubiše." "Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?  

 

 

--

16


 

  Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima." Koji ga slušahu rekoše: "Bože sačuvaj!"  

 

 

--

17


 

  A on ih ošinu pogledom i reče: "A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?  

 

 

--

18


 

  Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga."  

 

 

--

19


 

  Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.  

 

 

--

20


 

  Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.  

 

 

--

21


 

  Upitaše ga dakle: "Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem.  

 

 

--

22


 

  Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?"  

 

 

--

23


 

  Proničući njihovu lukavost, reče im:  

 

 

--

24


 

  "Pokažite mi denar." "Čiju ima sliku i natpis?"  

 

 

--

25


 

  A oni će: "Carevu." On im reče: "Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje."  

 

 

--

26


 

  I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.  

 

 

--

27


 

  Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga:  

 

 

--

28


 

  "Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.  

 

 

--

29


 

  Bijaše tako sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez djece.  

 

 

--

30


 

  Drugi uze njegovu ženu,  

 

 

--

31


 

  onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.  

 

 

--

32


 

  Naposljetku umrije i žena.  

 

 

--

33


 

  Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu."  

 

 

--

34


 

  Reče im Isus: "Djeca se ovog svijeta žene i udaju.  

 

 

--

35


 

  No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju.  

 

 

--

36


 

  Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća."  

 

 

--

37


 

  "A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.  

 

 

--

38


 

  A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!"  

 

 

--

39


 

  Neki pismoznanci primijete: "Učitelju! Dobro si rekao!"  

 

 

--

40


 

  I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.  

 

 

--

41


 

  A on im reče: "Kako kažu da je Krist sin Davidov?  

 

 

--

42


 

  Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna  

 

 

--

43


 

  dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'  

 

 

--

44


 

  David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?"  

 

 

--

45


 

  I pred svim narodom reče svojim učenicima:  

 

 

--

46


 

  "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama,  

 

 

--

47


 

  proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda."  

 

 

--

Luke 21

 

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: